Mali Budo (Petar Strugar), sin podgoričkog hirurga, koji nije baš na dobrom glasu, stiže u Beograd. Očeve prijateljsko-rođačke veze i vezice ubaciće ga u kovitlac crnohumornih dešavanja koje će nam na vrlo duhovit način dočarati prvi susret jednog osamnaestogodišnjaka s prijestonicom Srbije.

KAKO JE NASTAO “ MALI BUDO“ / RAD NA SCENARIJU
Scenarista filma, Dimitrije Vojnov, veoma slikovito nam opisuje kako je tekao rad na scenariju za ovaj film: “Mali Budo je nastao kao pokušaj da se mentalitetska filmska komedija prilagodi 21. veku. Pošto se mentalitet već prilagodio, trudili smo se da film bude dinamičan, višeslojan i da se uprkos crnom humoru, raznim pokvarenostima i nevaljalstvima na kraju ispostavi kao priča o velikom prijateljstvu koje obično nastaje iz nesporazuma. Saradnja sa Danilom na scenariju je bila vrlo specifična. Naime, obično scenarista piše a reditelj sugeriše izmene koje potom opet pisac realizuje. Na "Malom Budu" Danilo je morao da zasuče rukave i dosta toga uradi sam, prije svega u domenu dijaloga. Pred početak rada na scenariju došao je sa jasnom slikom karaktera i miljea, i u stvari proces pisanja je bio kanalisanje te dosta zrele ideje. Sa mnogim stvarima smo i eksperimentisali, najviše u pogledu forme, načina izlaganja likova, na polju smena humora i mračnih tonova, i mislim da smo nekim rešenjima iznenađivali ostatak ekipe.“

Reditelj i scenarista filma Danilo Bećković o saradnji sa kolegom i prijateljem Dimitrijem kaže: “Potrebno je da vam neko jako veruje da bi pristao da piše scenario sa vama kada mu kažete da želite da film bude mešavina Miodraga Karadžića i Majkla Mana. Srećom, Dimitrije i ja pišemo zajedno godinama i on je odmah znao o čemu se radi. Do te mere dobro poznajemo jedan drugog da nekad ne mogu da prepoznam ko je šta napisao u zajedničkom scenariju. Mislim da je to razlog zbog koga smo uspeli da napravimo film sa sasvim nesvakidašnjim konceptom i sa veoma raznolikim uticajima, a da pritom ne narušimo stilsku celinu.“

O SNIMANJU FILMA

Kao i svaki film, i “MALI BUDO“ je imao teškoće, izazove, ali i lijepe i drage trenutke tokom snimanja. Reditelj Danilo Bećković nam u nekoliko rečenica opisuje kako je to izgledalo: “Snimanje je bilo veoma naporno, ali mislim da je zbog toga bilo i toliko lepo. Na momente sam se osećao kao da sam u bioskopu, a ne na setu. Mislim da smo se od samog početka svi osećali jako sigurnim u to što radimo i da nam je to dalo slobodu da se igramo i da eksperimentišemo, te da je sve to dalo filmu dodatni kvalitet. Odličan primer je jedna situacija kada smo morali da promenimo lokaciju zbog kiše. Kada smo se preselili, svako je imao neku ideju kako da se novi objekat još bolje iskoristi i od nečega što je trebalo da bude pasažna scena od nekoliko sekundi, dobili smo jednu od najboljih i najsmešnijih scena u filmu. Film je kolektivna umetnost i mislim da sam tek sada u punoj meri razumeo koliko reditelj zavisi od dobre ekipe “

ODABIR GLUMACA

Reditelj Danilo Bećković o odabiru glumaca u filmu MALI BUDO je rekao: “Pokojni Aca Đorđević je govorio da je rad sa glumcima lak – samo treba uzeti dobre glumce. Odabir glumaca je zaista bio najlakši deo, dobili smo sve glumce koje smo želeli i nijednom se nismo pokajali zbog nekog izbora. Imamo prvorazrednu podelu, bez slabog mesta u ekipi i sada znam kako se oseća Joakim Lev“. Bećković nastavlja: “Dimitrije i ja smo se jako trudili da svi likovi koji se pojave u filmu budu karakteri, da svaki junak ima neku osobinu koja ga izdvaja, ali su glumci jako unapredili našu osnovnu postavku i izvukli maksimum iz scenarija.“